LESEREGELN UND AUSSPRACHE

PRAVILA ČITANJA I IZGOVOR

 

NE ČITA SE SVE ONAKO KAKO SE PIŠE.

NJEMAČKI JEZIK IMA TAČNO ODREĐENA PRAVILA ČITANJA I PISANJA I KAD IH JEDNOM NAUČITE ZNAT ĆETE PRAVILNO NAPISATI I IZGOVORITI SVAKU NJEMAČKU RIJEČ.

 

SAMOGLASNICI

 

ä preglašeno a izgovara se:

kao otvoreno dugo e (ε:)

spät (∫pε:t) kasno

kao otvoreno kratko e (ε)

der Lärm (Lεrm) buka

 

ai dvostruki samoglasnik (æ)

s naglaskom na a i kratkim zatvorenim e

der Hai (hæ) morski pas

 

au dvostruki samoglasnik (ao)

s naglaskom na a i zatvorenim kratkim o

die Maus (maos) miš

äu dvostruki samoglasnik (oi)

po izgovoru sličan našem “oj”

die Träume (troime) sni

 

e izgovora se

kao zatvoreno dugo e (e:)

fegen (fe:gen) mesti

kao kratko otvoreno e (ε)

fett (fεt) mastan

kao slabo e (∂)

u nenaglašenim slogovima, nastavcima, -er, -el, – en, -e i

u prefiksima be-, ge-, ver-, zer-):

fasten (fast∂n) postiti

 

eu dvostruki samoglasnik, po izgovoru (oi)

sličan našem oj

treu (troi) vjeran

 

ei dvostruki samoglasnik (æ)

s naglaskom na a i zatvorenim kratkim e

nein (næn) negacija ne

 

ey, ay dvostruki samoglasnik (æ)

s naglaskom na a i zatvorenim kratkim e

Mayer (maer) prezime

 

ie izgovara se kao dugo i (i:)

das Fieber (fi:b∂r) temperatura

 

ö preglašeno i, usne namjestiti za izgovor slova o, a izgovoriti e.

otvoreno i kratko (œ)

könstlich (kœstlich) sladak

zatvoreno i dugo (ø:)

das Öl (ø:l) ulje

 

ü preglašeno u, usne namjestiti za izgovor slova u, a izgovoriti i.

dugo i zatvoreno (y:)

grün (gr’y:n) zeleno

kratko i otvoreno (y)

wünschen (v’yn∫∂n) željeti

 

y izgovara se kao i ü

(y:)   der Typ (ty:p) tip

(y)  die Pyramide (pyram’i:d∂) piramida

 

SAMOGLASNIK JE UVIJEK KRATAK AKO SE NALAZI ISPRED UDVOSTRUČENOG SUGLASNIKA ILI ISPRED SKUPINA tz, ck.

die Sonne (z’on∂)  sunce

die Hitze (h’:ic∂) vrućina

SAMOGLASNIK JE DUG:

• ako je udvostručen

die Fee (fe:) vila

ako se nalazi na kraju sloga unutra riječi

das Leben (l’e:b∂n) život

ako se nalazi ispred h koje se u tom slučaju ne čita

der Fehler (f’e:l∂r) greška

 

SUGLASNICI

b izgovara se kao naše b osim na kraju sloga i ispred bezvučnih suglasnika kada se izgovara p:

das Kalb (kalp) tele

 

ch izgovara se kao naše h, ali na dva načna

slično našem h (iza a, o, u, au)

doch (dox) ipak

der Bauch (baox ) trbuh

kao meko h

usne namjestiti ua izgovor slova i, a izgovoriti h (ç)

frech (freç) drzak

chs izgovara se kao ks

der Wachs (vaks) vosak

 

ck izgovara se k

der Blick (bl’ik) pogled

d izgovara se kao naše d, osim na kraju sloga kada se izgovara kao t

der Held (held) junak

dt izgovara se t

die Stadt (∫tat) grad

 

g izgovara se kao naše g, osim na kraju sloga i ispred bezvučnih suglasnika kada se izgovara kao k

der Ausflug (‘ausflu:k) izlet

h izgovara se kao naše h na početku riječi i na kraju sloga

das Herz (hεrc) srce

Iza samoglasnika se obično ne izgovara već označava duljinu tog samoglasnika,

izuzetak su sufiksi – heit, – haft

die Ruhe (r’u:∂) tišina, mir

die Schönheit (∫o:nhaet) ljepota

ng izgovara se kao jedan glas pri čemu se n izgovara kroz nos, a g se gotovo i ne čuje

der Ausgang (‘ausgaη)  izlaz

ph izgovara se kao f (iz drugih jezik)

die Phantasie (fantaz’i:) mašta

 

qu izgovara se kao kv

das Quartal (kvart’a:l) tromjesečje

s izgovara se kao z

na početku riječi ispred samoglasnika

das Salz (zalc) sol

u sredini riječi između dva samoglasnika

die Rose (r’o:z∂) ruža

u skupinama ls, rs, ms, ns, ako slijedi samoglasnik

damals (d’a:mals) tada

ispred sufiksa -sam, – sal

langsam (l’aηza:m) polako

U ostalim slučajevima (na kraju riječi ili sloga te unutra riječi ispred p, t)

izgovara se kao naše s

husten (h’u:stn) kašljati

die Wurst (vurst) kobasica

 

ss/β u oba sličaja izgovara se kao naše s

ss pišemo između dva samoglasnika od koji je prvi kratki

die Masse (m’as∂) masa

β pišemo

između dva samoglasnika od kojih je prvi dug

mäβig (m’e:siç) umjeren

na kraju riječi li sloga i pred samoglasnikom

der Spaβ (∫pa:s) šala, zabava

 

sch izgovara se š (∫)

das Fisch (fi∫) riba

 

sp i st na početku riječi ili iza prefiksa čitaju se šp i št

die Strafe (∫tra:f∂) kazna

bestrafen (be∫tra:f∂n) kazniti

Na kraju i u sredini riječi sp i st se čitaju kako se i piše

die Wurst (vurst) kobasica

 

th u pozajmljenicama iz grčkog jezika čita se kao t

das Theater (te’a:t∂r) pozorište

 

-tien, -tion čita se (ci∂n) i (cio:n)

das Dalmatien (dalmaci∂n) Dalmacija

das Fraktion (frakc’i:on) frakcija

 

tsch čita se č

Deutschland (doičlant) Njemačka

 

tz izgovara se c

witzig (viciç) šaljiv

 

v čita se f

vier (fi:r) četiri

Izutetak su riječi stranog porijekla kada se čita v

die Vision (vizi’o:n) vizija

 

w čita se v

schwimmen (∫v’im∂n) plivati

 

y čita se ks

der Boxer (b’oks∂r) bokser

 

z čita se c

der Zucker ( c’uk∂r) šećer