Doch može biti negacija negacije.
Neko vam postavi neko pitanje koje je unaprijed negativno, mi na to ne možemo odgovoriti sa “Ja”, zato što bi potvrdili to nešto što je negativno i moramo odgovoriti sa “doch” sto znači “naprotiv, jesam” kao
npr.
Du warst gestern nicht auf der party in der Stadt, oder? Doch. Wirklich? Ja, doch.
Ti jučer nisi bio na žurci u gradu? Naprotiv, jesam.Stvarno?Da.
Warum hast du nicht gelernt? Doch, ich habe gelernt.
Zašto nisi učio? Naprotiv, učio sam.
Doch imamo kao veznik, i kad je veznik znači isto što i “Aber” = ali.
Ich habe an der Tür geklingelt, doch niemand hat aufgemacht.
Zvonio sam na vrata ali niko nije otvorio.
Ukoliko želimo pojačati neku izjavu ili neku molbu možemo koristiti doch.
Fahr doch mal langsamer!
Vozi malo sporije!
Rasier dich doch mal, du siehst aus wie ein höhlenmensch!
Obrij se, izgledaš kao pećinski čovjek!
Koristimo ga kada smo očekivali da će nešto bito drugačije, a to uopšte nije ispalo kako smo mi mislili i samim tim smo iznenadjeni.
Du wolltest doch um 1 kommen! Ja, es tut mir leid!
Htio si doć u 1! Ok, izvini!
Du wolttest mir doch helfen Mensch! Ja Mensch, es tut mir leid!
Čovječe rekao si mi pomoći! Izvini čovječe!
Sa doch možemo neke prijedloge učiniti ljubaznijim, u smislu:
Wir könnten doch ins Kino gehen! Ja, wieso nicht. Klingt gut.
Mogli smo otići u kino! Da, što da ne. Zvuči dobro…
Ili ako dočekujemo svoje goste i želimo biti malo kulturniji.
npr.
Setzen Sie sich doch! Danke, gerne.Trinken Sie doch etwas! Danke, prost!
Sjednite! Hvala, rado..Popijte nešto! Hvala, živjeli!