NEODREĐENI ČLAN
Imenice u njemačkom jeziku uvijek ispred sebe imaju nešto, neku vrstu imeničke riječi. Najčešće je u pitanju član.
Zašto imenice u njemačkom jeziku ne mogu da stoje same kao u našem jeziku?
Njemački jezik ima 4 padeža – samo 🙂
Da bi mogli da mijenjamo imenicu po padežima u našem jeziku, imenici dodajemo nastavke.
U njemačkom jeziku to nije slučaj.
Da bi se mienjala imenica po padežima u njemačkom jeziku, mi u stvari mijenjamo oblik imeničke riječi koja se nalazi ispred imenice.
Najčešće je u pitanju član.
Njemački neodređeni član
U njemačkom jeziku postoje neodređeni i određeni član.
Da pogledamo kako izgleda neodređeni član u svim oblicima – rodovima, jednini i množini, u svim padežima:
Jednina
| Padež | Muški rod | Ženski rod | Srednji rod |
| Nominativ | ein Mann | eine Frau | ein Kind |
| Genitiv | eines Mannes | einer Frau | eines Kindes |
| Dativ | einem Mann(e) | einer Frau | einem Kind |
| Akkusativ | einen Mann | eine Frau | ein Kind |
Kao što smo već naveli u prijašnjoj objavi , neodređeni član nema množinu jer ne može stojati ispred imenice.
♠ NOMINATIV M.R Ž.R S.R MNOŽINA
DAS IST… Ein Mann eine Frau ein Kind X
♠AKUZATIV
ICH HABE Einen Mann eine Frau ein Kind X
♠DATIV
ICH HELFE einem Mann einer Frau einem KInd x
JOŠ JEDNOM DA PONOVIMO:NEODREĐENI ČLAN NEMA MNOŽINU , NE MOŽE STOJATI ISPRED IMENICE!
Množina
| Padež | Muški rod | Ženski rod | Srednji rod |
| Nominativ | – Männer | – Frauen | – Kinder |
| Genitiv | – Männer | – Frauen | – Kinder |
| Dativ | – Männern | – Frauen | – Kindern |
| Akkusativ | – Männer | – Frauen | – Kinder |
Kao što možete da vidite iz tabele, neodređeni član ima samo oblike za jedninu, u množini se u slučajevima, kada je potrebna neodređena množina, ispred imenice ne stavlja ništa.
Pročitaj: Glagol -lassen(primjeri i upotreba)
Neodređeni član upotreba
Kada u njemačkom jeziku koristimo neodređeni član?
Pravilo je sljedeće:
Kada u razgovoru ili tekstu neku imenicu pominjemo prvi put i još uvijek je neka vrsta nepoznanice, neodređena, nedefinisana – tada u njemačkom jeziku koristimo neodređeni član.
Ich habe ein neues Auto, imam novi auto, hvalim se prvi put pominjem taj auto. Ništa se još ne zna konkretno o tom autu.
Ali, ja nastavljam sa pričom i kažem: Das Auto ist rot, taj auto je crven, baš taj o kome ti pričam i koga sam već pomenula.
Isto objašnjenje ili slično – u prvoj rečenici pominjemo automobil prvi put i ne dajemo nikakve podatke o njemu, čak nije ni naglasak na automobilu nego na posjedovanju istog.
Ali, u drugoj rečenici smo riješili malo više da se hvalimo i dajemo informaciju o boji (proizvođaču, snazi motora, godini proizvodnje, …), što je prilično određeno i izdvaja naš automobil od drugih. E to je primjer upotrebe određenog člana.
Pročitaj : Upotreba određenog člana
