NEODREĐENI ČLAN

Imenice u njemačkom jeziku uvijek ispred sebe imaju nešto, neku vrstu imeničke riječi. Najčešće je u pitanju član.

Zašto imenice u njemačkom jeziku ne mogu da stoje same kao u našem jeziku?

Njemački jezik ima 4 padeža – samo 🙂

Da bi mogli da mijenjamo imenicu po padežima u našem jeziku, imenici dodajemo nastavke.

U njemačkom jeziku to nije slučaj.

Da bi se mienjala imenica po padežima u njemačkom jeziku, mi u stvari mijenjamo oblik imeničke riječi koja se nalazi ispred imenice.

Najčešće je u pitanju član.

Njemački neodređeni član

U njemačkom jeziku postoje neodređeni i određeni član.

Da pogledamo kako izgleda neodređeni član u svim oblicima – rodovima, jednini i množini, u svim padežima:

Jednina

Kao  što  smo  već naveli  u  prijašnjoj objavi  , neodređeni  član  nema  množinu  jer  ne  može stojati ispred  imenice.

♠ NOMINATIV                 M.R                        Ž.R                   S.R                             MNOŽINA

DAS IST…                     Ein Mann                eine  Frau           ein Kind                                X

♠AKUZATIV

ICH HABE                   Einen  Mann          eine   Frau             ein Kind                             X

♠DATIV

ICH HELFE                  einem  Mann       einer Frau                einem  KInd                      x

JOŠ JEDNOM  DA PONOVIMO:NEODREĐENI  ČLAN  NEMA MNOŽINU , NE MOŽE STOJATI ISPRED  IMENICE!

Množina

Kao što možete da vidite iz tabele, neodređeni član ima samo oblike za jedninu, u množini se u slučajevima, kada je potrebna neodređena množina, ispred imenice ne stavlja ništa.

Pročitaj: Glagol -lassen(primjeri i upotreba)

Neodređeni član upotreba

Kada u njemačkom jeziku koristimo neodređeni član?

Pravilo je sljedeće:

Kada u razgovoru ili tekstu neku imenicu pominjemo prvi put i još uvijek je neka vrsta nepoznanice, neodređena, nedefinisana – tada u njemačkom jeziku koristimo neodređeni član.

Ich habe ein neues Auto, imam novi auto, hvalim se prvi put pominjem taj auto.  Ništa se još ne zna konkretno o tom autu.

Ali, ja nastavljam sa pričom i kažem: Das Auto ist rot, taj auto je crven, baš taj o kome ti pričam i koga sam već pomenula.

Isto objašnjenje ili slično – u prvoj rečenici pominjemo automobil  prvi put i ne dajemo nikakve podatke o njemu, čak nije ni naglasak na automobilu nego na posjedovanju istog.

Ali, u drugoj rečenici smo riješili malo više da se hvalimo i dajemo informaciju o boji (proizvođaču, snazi motora, godini proizvodnje, …), što je prilično određeno i izdvaja naš automobil od drugih. E to je primjer upotrebe određenog člana.

Pročitaj : Upotreba određenog člana